Rad na daljinu – realnost ili mit?

20. 09. 2013 | uredio | software

Sep
20

Šta je sve potrebno da biste svoj posao radili sa onog mesta gde vam to najviše prija i kako to mesto možete često da menjate…

Očekivali smo da će nas stalni razvoj informacionih tehnologija , ubrzavanje mrežnih veza i interneta, te pojava velikog broja moćnih i prenosivih uređaja, uvesti u novu eru ranih odnosa u kojoj se kolege, radnici i šefovi međusobno gledaju preko ekrana različitih veličina, informacije razmenjuju mejlom, Skype-om ili nekim drugim softverskim rešenjem, a fizički se okuplaju na istom mestu ako nekad baš zatreba.
Zamislite mogući scenario. Zaposleni za svoj rad koriste laptopove. Naravno, sede za svojim stolovima, a onda laptop otkače sa žične mreže i struje i prošetaju se do kuhinje i tamo nastave rad. Potom sednu u dvorište ili park pored zgrade, još uvek u dometu firminog Wi – Fi signala, i tamo ostaju dok im je baterija “živa”.
Zamislite i dodatak na prethodni scenario – zaposleni koji podjednako produktivno radii z kafića iza ugla, nakačen na internet putem 3G modema ili lokalne Wi – Fi mreže.

Oprema je tu
Uređaji koji su potrebni da uobičajen kancelarijski posao možemo raditi s bilo kog mesta su sve prisutniji. Laptop računari su vrlo pristupačni, a ultrabook modeli su tu za one koji žele lagane, a moćne modele. Oni koji više vole stone računare, mogu da realizuju i komplikovaniji projekat – da na svako mesto gde obično rade instaliraju po jedan kompjuter i tako obezbede svoje fleksibilno radon okruženje.
Za neke aktivnosti i tablet i/ili smartfon, a na raspolaganju je zaista imponzantan broj modela koji se međusobno razlikuju po raznovrsnim karakteristikama. Dominiraju Android modeli, al i iPhone/iPad ne zaostaje mnogo uprkos nedostatku prave podrške na našem tržištu. Pored toga, BlackBerry se još uvek drži, dok Windows Phone polako zauzima sve veći komad tržišta.
Bitno je id a ti zređaji budu u svakom trenutku povezani, a to je takođe lako izvodljivo, zahvaljujući ponudi mobilnih opertora, rasprostranjenosti besplatnih Wi – Fi tačaka, kao i onih za koje ćete lako dobiti šifru. Dakle, na strain hardvera i infrastructure preduslovi su ispunjeni, a ključno pitanje postaje kako obezbediti da vam ključni resursi uvek budu dostupni.

Gde su podaci?
Bez obzira na to koji posao obavljate, bitno je das u vam svi ključni podaci nadohvat ruke, tj. programa kroz koji ćete ih obrađivati. Od toga gde se podaci nalaze ili mogu nalaziti, zavisi i kako je moguće uspostaviti održiv način rada na daljinu.
Jedna varijanta je da firma ima ozbiljno ustrojenu IT infrastrukturu u kojoj se sve tačno zna i gde je jedini način da pristupite podacima da budete u firminoj mreži. Tada je osnovno pitanje – hoće li vam IT omogućiti VPN pristup kada niste u prostorijama firme – tako biste uvek imali osećaj kao da ste u kancelariji.

Cloud-Computing---People-on-Clouds
I dok fajlove (ili neku njihovu verziju) možete držati in a hard disku svog racunara, uvek je pitanje da li su tu i sve aktuelne informacije, tačnije da li je pristiglo nešto novo putem mejla, odnosno kako da pristupite firminom exchange serveru. Postoje mačini, a najzgodniji se tiče poslovne odluke samog preduzeća da nema sopstveni server, već da iznajmljuje Exchange server po modelu uskuge, čime štedi na investiciji za hardver. Za firme koje svoj rad baziraju na Microsoft – ovim rešenjima to može biti prvi i najznačajniji korak u smeru ostvarivanja fleksibilnijeg rada zaposlenih.
Ako se tome doda SharePoint Portal, postaje moguće ispratiti i ko radi na kojoj verziji nekog dokumenta, lakše se organizuju zajednički sastanci, a uz Office 365 svi dokumenti mogu uvek biti na kompanijskom serveru i dostupni s bilo kog mesta sa internet pristupom.

Sve je u cloud – u!
Ako je uobičajeno da se podaci čuvaju na hard diskovima pojedinačnih računara, čak i ako u firmi osoba radi na desktop modelu, ima više načina da svoje podatke učini pokretljivijim.
Očigledno rešenje su USB memorije ili hard diskovi, ali su oni i nezgodni jer ćete obično jednu verziju fajla imati na računaru, drugu na eksternoj memoriji, možda čak i treću na privatnom, kućnom računaru. Mnogo je jednostavnije re[enje cloud servis za sinhronizaciju podataka – na taj način uvek imate istu verziju dokumenta na svakom računaru na kojem je taj servis pokrenut, kao i pristup istim fajlovima preko mobilnih uređaja ili preko web interfejsa. Na vrhu liste preporuka je Dropbox, koji zahvaljujući fokusu na jedan tip usluge to radi bolje od konkurencije koju čine Google Drive, Boc.com i Microsoft SkyDrive.
Da nam je e – mail u cloudu, već smo svi navikli, bilo da koristimo Gmail, Hotmail/Outlook ili Yahoo, ali pitanje je koliko smo spremni da sve podatke preselimo na nečije servere. No, to je prostor za sledeći korak, da se i dokumenti obrađuju u cloud verziji Office paketa. Google Docs je tu apsolutni vladar, a alternativu predstavlja Zoho Docs. Za manje zahteve, Evernote takođe predstavlja dobro rešenje.
Čak i za obradu multimedijalnog sadržaja postoje online, cloud aplikacije, a nedavno je i veliki Adobe svoje aplikacije ponudio u Creative Cloud formi. A da ispratite sve nagomilane obaveze, tu je i veliki broj online alata za to – do liste.
Rešenja za rad na daljinu ima dosta, ali je možda ključni korak da sebe ubedite da ste sposobni da budete produktivni gde god da sednete s računarom.

CE&HA sajam u Beogradu

18. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
18

Veliki igrači na polju računarskih tehnologija svoje novitete obično promovišu na velikim međunarodnim manifestacijama. Tako se iz prve ruke odmah dobijaju reakcije direktnih konkurenata, potencijalnih partnera, ali i potrošača. Za tih nekoliko dana, kompanije su u stanju da procene zainteresovanost tržišta, kao i isplativost investicije. Ove događaje krase i povoljne cene, dobra ponuda, a često i odlična zabava. Stoga je svaki događaj ovog tipa u našoj zemlji vredan pažnje. Prvi sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata u Beogradu pod nazivom CE&HA Fair (Consumer Electronics & Home Appliances Fair) održaće se na Beogradskom sajmu u halama 1 i 4 od 30. septembra do 2. oktobra 2011. godine.

ceha-header

CE&HA sajam se organizuje po uzoru na najveće svetske sajmove iz ove oblasti, kao što su IFA u Berlinu, CeBit u Hanoveru i CES u Las Vegasu. Posetioci će na CE&HA sajmu imati priliku da vide najnovije proizvode najpoznatijih svetskih proizvođača kompjutera i prateće opreme, TV, video i audio uređaja, foto opreme, mobilnih telefona, igračkih konzola i video igrica, softverskih rešenja, bele tehnike i kućnih aparata, kao i mnoge druge proizvode koji spadaju u savremenu tehnologiju. Pored izlagačkog segmenta, posetioci CE&HA sajma će na raspolaganju imati i obilje zabavnih sadržaja: događaje na centralnoj bini na kojoj će se na svakih sat vremena održavati prezentacije najnovijih uređaja i tehnologija, kao i tzv. Experience i Hands On zone gde će moći lično da isprobaju veliki broj uređaja i igračkih konzola.
U sklopu sajma će se održati i regionalno finale najpoznatijeg svetskog takmičenja u video igricama World Cyber Games čiji će pobednici putovati direktno na svetsko finale u Južnu Koreju.

Tableti i ultrabook-ovi su sve omiljeniji – dok potražnja PC-jeva opada

16. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
16

Ugledna firma za istraživanje tržišta i pravljenje anketa u oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija Gartner iznela je nove podatke o globalnoj upotrebi računara i mobilnih iređaja.
Nove brojke koje su izneli Gartner-ovi tržišni stručnjaci potvrđuju: tableti su potpuno u trendu. Dok je 2012. širom sveta prodato 120 miliona ovih praktičnih tankih računara, 2013. trebalo bi da bude prodato 201 milion, a 2014. čak 276 miliona. Sporiji je rast u prodaji mobilnih telefona, tim pre što se klasični mobilni telefoni i smartfoni svrstavaju u istu kategoriju: 1,7 milijardi prodato je 2012. Godine, 1,8 milijardi 2013. godine, a poznavaoci tržišta za 2014. predviđaju 1,9 milijardi primeraka. U fazi opadanje je i dalje globalno tržište PC-jeva. Ovde su uzeti u obzir klasični desk top PC-jevi i notebook-ovi, od kojih je 2012. prodato 341 milion uređaja. Gartner očekuje da će 2013. biti prodato samo 305 miliona, a 2014. samo 289 miliona primeraka. Doduše: kompaktni ultrabooko-ovi nisu uključeni u ovaj trend. Nakon što je 2012. širom sveta prodato nepunih 10 miliona primeraka, 2013. biće prodato 20 miliona, a 2014. čak 39 miliona tih ekstremno mobilnih računara. Gartner je i Chromebook-ove i hibridne tablate zasnovane na Windows-u 8 svrstao u tu kategoriju.

Gartner_diagram

Brojke koje opisuju prodaju širom sveta Gartner je, osim po tipovima uređaja, analizirao i u odnosu na operativne sisteme. Pre svega Android snažno raste, i kada je reč o apsolutnim brojkama i kada je reč o udelu na tržištu: od 500 miliona prodatih primeraka 2012. godine. Google-ov sistem će 2013. popraviti na 866 miliona, a 2014. čak milijardu prodatih uređaja – što je udvostručavanje broja prodatih komada za nepune dve godine. I Apple (iOS i Mac zajedno) takođe raste, samo sporije: po Gartner-u, 2012. je širom sveta prodato 212 miliona uređaja, 2013. biće 296 miliona, a 2014. godine 354 milona. Gartner tvrdi da će Microsoft 2013. morati da pretrpi udarac zbog mnoštva verzija Windows-a, ali od 2014. ponovo može da se raduje porastu (2012: 346 miliona uređaja, 2013: 339 miliona, 2014: 378 miliona). Gubitnici su Blackberry i, uopšteno kategorija „ostali“, koja postaje sve manja i u koju spadaju Symbian, Bada i drugi operativni sistemi koje su osmislili razni proizvođači.

Više digitalni foto aparat nego mobilni telefon

13. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
13

S4 Zoom sa Xenon blicem i desetostrukim optičkim zumom pre je digitalni aparat nego mobilni telefon

Galaxy S4 Zoom deklariše se kao Android smartfon sa odličnom kamerom od 16 megapiksela. Međutim, prilikom prvog testiranja predserijskog modela vrlo brzo se ispostavilo da je ipak to u većoj meri digitalni foto aparat s velikim 4,3 – inčnim ekranom i funkcijama dobro opremljenog Android smart telefona. Što je najkasnije prilikom dalje obrade i slanja ili postovanja snimaka yaista izuzetno praktično. Zahvaljujući LTE-u, moguće je slati i velike datoteke sa fotografijama ili video snimcima.

samsung-galaxy-s4-zoom

Nismo uspeli da napravimo definitivnu procenu kvaliteta slika prilikom prvog upoznavanja, ali snimci su ostaqvili dobar utisak. Ispostavilo se da je kamera veoma osetljiva na spoljašnje osvetljenje (tome sigurno pridonosi i stabilizator slike), a tu su i prednosti prilikom optičkog zuma koje su očevidne čim Galaxy S4 Zoom uzmemo u ruke. Zumom rukujemo preko prstena pored objektiva koji, i kada je objektiv zatvoren očevidno štrči iz kućišta. Okidač je prijatno veliki i, sve u svemu, rukovanje kamerom funkcioniše odlično. Oprema smartfona ista je kao i kod modela S4 mini, međutim, naš prvi utisak je da je za svakodnevnu upotrebu malo preglomazan i pretežak. Kome je potreban ovakav digitalni foto aparat, neće se mnogo obazirati na to.

“Otvorenost interneta”

11. 09. 2013 | uredio | software

Sep
11

Mozilla se reklamira tako što ukazuje na otvorenost Firefox OS-a. Šta su karakteriswtike te otvorenosti?
Apple-ov iOS može se lako objasniti: to je zatvoren sistem koji kontroliše jedna firma. To može da funkcioniše do određene veličine, nikada ne može da dosegne veličinu interneta. Istina je da za iOS postoji nekoliko stotina hiljada aplikacija, ali na internetu je ponuđeno mnogo miliona web stranica, delimično sa ograničenim lokalnim sadržajima. Ako, na primer, u Africi postoje neki lokalni sadržaji, nije baš preterano smisleno da ih pošaljemo u Kupertino, u Kaliforniju, da bismo tamo proverili da li njihovi sadržaji smeju da uđu u App Store. To je otvorenost koju korisnik vidi kod Firefox OS-a, to je otvorenost samog interneta. Android je često predstavljen kao otvoren sistem. Uzmite razvoj sotvera: kod Google-a se razvija u strogoj tajnosti i interno. To vodi do toga da Google kontroliše sledeće korake, tehnološki razvoj. To naročito proizvođačima uređaja daje veoma malo prostora za inovacije. Ako pogledamo nove Android telefone, svi su, naposletku, isti. Osim toga, svi telefoni vezani su za Google-ove usluge. Bez obzira na to da li je reč o programerima, proizvođačima uređaja ili operatorima, na kraju niko ne učestvuje u razvoju same platforme. A to je nešto što zaista želimo da promenimo.

A kako bi to trebalo da se odvija?
Mozilla je sasvim drugačija organizacija nego Apple ili Google. Mi smo zadužbina koja radi za opšte dobro. Naš cilj je da razvijamo otvoreni internet. A to postižemo time što Firefox OS razvijamo kao open source projekat za desktop računare. Sve je potpuno otvoreno. I na tom razvoju ne radimo sami, već tesno sarađujemo s našim partnerima, na primer, Telefonicom ili Dojče Telekom-om i drugim proizviđačima uređaja.

FirefoxOS

Prvi uređaji su početnički modeli. Postoji li ideja da se pređe na telefone srednje klase?
To je strateška odluka. Ako trenutno pogledamo tržište, vidimo da se skoro svi proizvođači usredsređuju na vrhunske modele. Sledeća milijarda ljudi koja će se priključiti digitalnoj eri živi u Latinskoj Americi, Aziji ili Africi. Većina ne može da priušti iPhone, Galaxy S4. Stoga smo strateški odlučili da prvi telefoni budu namenjeni početnicima. To, naravno, ne znači da se Firefox OS obraća samo tom novom tržištu. Svakako nas zanima i proizvodnja kvalitetnih uređaja.

Zašto Firefox OS ima bolje šanse nego Windows Phone?
Microsoft mora da ubeđuje programere da razvijaju sotver za Microsoft-ovu platformu koja je u privatnom vlasništvu. Mi nismo morali da idemo kod Facebook-a i da ih ubeđujemo da naprave verziju za Firefox OS. Jednostavno smo iskoristili postojeći HTML 5 softver. Ponekad nobili HTML 5 softveri nisu savršeno usklađeni , ali često razlika uopšte nije tako velika. Tako će na uređajima od samog početka biti ponuđeno mnogo sadržaja.

Ovo je deo intervjua kojeg je dao Andreas Gal, potpredsednik Mobile Engineering, Mozilla foundation.

Stranice 2 od 3123