Asus predstavio grafičku karticu GeForce GTX 770 DirectCU II

09. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
09

Kartica kombinuje redizajnirano DirectCU II hlađenje, digitalnu kontrolu napona DIGI+ VRM i izdržljive Super Alloy Power komponente na najnovijoj grafičkoj kartici iz najviše klase

Asus je predstavio grafičku karticu GeForce GTX 770 DirectCU II, zasnovanu na grafičkom procesoru Nvidia GTX 770 sa1536 CUDA jezgara i 2 GB GDDR5 memorije, kao i 256-bitni interfejs. Jezgro radi na taktu do1110 MHz, dok memorija dostiže7010 MHz. Ova kartica donosi moćan gejming uz DirectX 11koji je još efikasniji energetski, što je nastavak uspešne saradnje sa serijom GeForce GTX 600. Asus je dodao još svoje ekskluzivne opreme kako bi poboljšali već moćnu karticu, što finalni proizvod čini dodatno privlačnim za igrače.

DirectCU II sa SSU arhitekturomdonosi 20% bolje hlađenje i3X tiši rad

Asus je implementirao redizajnirano DirectCU hlađenje na GeForce GTX 770 DirectCU II. Toplotne cevi, napravljene od bakra, koje direktno dodiruju grafički procesor, projektovane su u obliku slova SSU čime je poboljšano otklanjanje toplote bez povećavanja površine poklopca ili hladnjaka. U kompletu sa dva ventilatora prečnika 80mm, ova grafička kartica podržava stroge Asus-ove standarde koji podrazumevaju za 20% bolje hlađenje i do tri puta tiši rad u poređenju sa referentnom karticom GTX 770.

asus-gtx770

DIGI+ VRM 10-fazno napajanje i Super Alloy Power komponente

Ekskluzivna Asus DIGI+ VRM digitalna kontrola napona povećava stabilnost grafičke kartice i daje bolje napajanje čak i pod najvećim opterećenjem. Ukomponovana je sa Super Alloy Power kondenzatorima, prigušnicama, i MOSFET-ima, a sve ove komponente su izrađene od specijalnih legura kako bi se smanjilo zujanje koje proizvode i to do 30%, kaoi da bi se produžio životni vek kartice do 2,5 puta u poređenju sa referentnim modelom.

GPU Tweak i Nvidia GPU Boost 2.0

Kako bi korisnicima omogućili da maksimalno iskoriste potencijal grafičke kartice GeForce GTX 770 DirectCU II, Asus je nadogradio alat GPU Tweak za tuniranje kartice dodatnim opcijama i još boljim interfejsom. Pomoću njega, korisnici imaju mogućnost modifikacije brzine i napona jezgra grafičkog procesora kao i memorije, regulacije brzine ventilatora, postavljanja granice potrošnje električne energije i, dodatno, da kreiraju namenske profile za određene igre.

Tehnologija Nvidia GPU Boost 2.0 reaguje automatski na opterećenje grafičkog procesora i omogućava instant prebacivanje između osnovne brzine i viših frekvencija. Kod standardnih 2D aplikacija grafički procesor ostaje na baznim taktovima kako bi se smanjila potrošnja energije, dok se, u toku igranja ili benčmarkinga, prebacuje na varijabilnu brzinu takta kako bi se povećala snaga. Potrošnja električne energije je uzeta u obzir kao krucijalni parametar u ovom slučaju, čime je data baza za dugovečniji hardver.

Trostruko rešenje za bezbednost i uštedu

06. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
06

Moderne firme imaju potrebu za tehničkom zaštitom i upravljanjem, što uključuje alarmni sistem, video ­nad­zor i centralno upravljanje električnim uređajima. Male firme često nemaju dovoljno sredstava za nezavisne sisteme – za njih je kompanija Vucomm razvila integralno rešenje koje obuhvata sve tri funkcionalnosti u jednom jednostavnom i jeftinom uređaju, zasnovanom na IP kameri Mobotix T24, PIR senzorima i drugim eksternim uređajima.Kamera ima hemisferno sočivo koje zahvata sliku iz cele prostorne polusfere i interfejse koji omogućavaju kombinovanje sa drugim uređajima. Može da snima na internu storage memoriju, ima ugrađen mikrofon i zvučnik, kao i alarmnu sirenu. Omogućava detekciju pokreta koja otkriva uljeza, nakon čega uključuje sirenu, obaveštava korisnika elektronskom poštom, SMS­om ili telefonskim pozivom, odnosno radi bilo šta drugo za šta je programirana; može istog trenutka da započne striming video­materijala preko Interneta, ili da pošalje email koris­niku sa slikom onoga što se dešava u prostoriji.

Mobotix-T24

Za zaštitu celog prostora neophodna je kamera u svakoj prostoriji, što bi povećalo cenu. Rešenje je dopuna sistema znatno jeftinijim pasivnim infracrvenim (PIR) senzorima, koji mogu samo da detektuju uljeza, ali pošto su povezani sa kamerom, pri aktivaciji kamera reaguje kao da je sama detektovala pokret. Vu‑comm­ovo rešenje se oslanja na Coco PIR senzore koji se povezuju bežično, te na bežične Coco adaptere i utičnice koje služe za upravljanje električnim uređajima.

dovado_4gr_routerCentralno upravljanje se ostvaruje pomoću Dovado 4GR rutera koji podržava Tellstick – USB adapter koji bežičnim putem komunicira sa svim Coco utičnicama, adapterima i PIR senzorima u okolini. Dovado ruter ima Ethernet uplink kojim se povezuje na internet, a na njega se može povezati i 3G modem za rezervnu vezu. Tako ovaj home automation sistem omogućava korisniku da upravlja svim uređajima preko Interneta ili putem mobilne telefonske mreže i SMS poruka.Ovim rešenjem se dobija alarmni sistem koji pokriva ceo prostor, video­nadzor u glavnoj prostoriji i centralizovana kontrola električnih uređaja. Prve dve funkcionalnosti su ulaganje u bezbednost, a home automation donosi udobnost i smanjuje troškove ­ pažljivim upravljanjem uređajima, posebno grejanjem i klima­tizacijom, mogu se ostvariti velike uštede na računima za električnu energiju.

Ko, kako i zašto prelazi na slobodni softver?

04. 09. 2013 | uredio | software

Sep
04

U poslednjih nekoliko godina primetan je sve veći broj državnih službi u svetu koje prelaze na rešenja otvorenog koda, pogotovo posle izbijanja ekonomske krize, pri čemu se taj prelazak posmatra kao način za uštedu. Većina ljudi prilikom pomene slobodnog softvera pomisli na besplatan softver, pa samim tim izvlače zaključak da je prelazak na Linux platformu i rešenja otvorenog koda besplatan. Neki od načina na koji se finansiraju firme iz ove oblasti plaćena su podrška (na primer Red Hat) ili finansijska podrška zajednice. Državne službe pri migraciji na otvoren softver mogu da izaberu neku od distribucija sa plaćenom podrškom, a mogu i da prilagode neku od distribucija i samostalno je održavaju. Pa da pogledamo koje to prednosti rešenja otvorenog koda nude u odnosu na vlasnički softver.

Red_hat_logo
Nijedan operativni sistem nije sto posto siguran i Linux nije izuzetak. Ali je Linux mnogo sigurniji nego Windows. Prednost su i redovne nadogradnje samog jezgra (kernela) i redovne sigurnosne zakrpe kojima programeri drže sigurnost sistema na visokom nivou. Dok kod Windowsa korisnici moraju da se oslone na jednu kompaniju da će objaviti sigurnosne zakrpe na vreme, kod Linuxa je cela „armija” ljudi širom sveta angažovana na održavanju kernela (o čemu ste mogli da čitate u prošlom broju) tako da se većina problema rešava u najbržem mogućem vremenskom roku. Još jedna velika prednost je i što za razliku od Windowsa gde je svaka nova verzija hardverski zahtevnija od prethodne, to sa Linuxom nije slučaj, tako da se ostvaruju i uštede na hardveru jer ga nije potrebno obnavljati svakih nekoliko godina.
Podrška za otvorene standarde je, takođe, veoma bitan deo i umnogome olakšava uspostavljanje i povezivanje velikih mreža unutar državnih uprava i velika je prednost u odnosu na vlasničke formate. Kod vlasničkog softvera korisnici su često vezani za jednu aplikaciju ili neki nestandardni format dokumenata. Poznata je taktika EEE (embrace, extend, extinguish) koju koriste velike kompanije koje, kada dostignu dominantan položaj na tržištu, zanemare određene standarde i nametnu svoje. Na taj način korisnici su vezani za proizvođača softvera te primorani da koriste njegove proizvode i redovno kupuju nove verzije. Velika prednost softvera otvorenog koda je to što za razliku od vlasničkog softvera korisnici nisu ograničeni samo na jedno rešenje, već imaju slobodu izbora aplikacija, kao i format dokumenata koji će koristiti. Na primer, ako se koristi .odt koji je standardni i otvoren format za tekstualne fajlove, može bez problema da se koristi i velik broj tekstualnih editora, odnosno korisnik nije vezan za jedan od njih kao što je to slučaj sa .docx i Microsoft Word. Ova činjenica umnogome olakšava rad i programerima koji mogu pri razvoju aplikacija da koriste standardne formate za fajlove, ne moraju da kreiraju neki novi vlasnički i zatvoren format koji će biti nekompatibilan sa ostalim aplikacijama.

ubuntu_logo
Berlin je jedan od gradova koji je među prvima ozbiljno ušao u ovu priču i ostvario značajne uštede koje se po izveštajima kreću preko 10 miliona evra, ali ništa se nije desilo preko noći. Projekat LiMux je počeo sa sprovođenjem 2003. godine i u početku se krenulo sa migracijom kancelarijskih paketa, internet pregledača i e-mail klijenata. Odabrani programi bili su Open Office, Mozilla Firefox i Mozilla Thunderbird. Kasnije se krenulo sa razvijanjem posebne distribucije pod imenom LiMux zasnovane na Debianu, a potom se prešlo na Ubuntu kao osnovu i KDE 3.5 okruženje.
Studija je sprovedena na 15.000 računara na kojima se već nalazio kancelarijski paket otvorenog koda. Takođe je u obzir uzeto i to da sistemi moraju biti na aktuelnom tehnološkom nivou, što je za Windows značilo nadogradnju na Windows 7 krajem 2011. godine jer su računari posedovali stariju verziju ovog operativnog sistema.
Konkretne brojke su sledeće: Windows sa Microsoft Office paketom bi zahtevao ukupno 11.6 miliona evra troška. Od toga kupovina i nadogradnja Microsoft Office paketa bi koštala 4.2 miliona evra, a kupovina i nadogradnja Windows operativnog sistema oko 2.6 miliona evra. Takođe bi trebalo uložiti i pet miliona evra u hardversku nadogradnju da bi operativni sistem Windows 7 mogao nesmetano da radi. Troškovi migracije aplikacija iznosili bi 55 hiljada evra. U slučaju da se umesto Microsoft Office paketa koristi Open Office ili Libre Office paket, troškovi bi bili manji za oko trećinu i iznosili bi 7.4 miliona evra.
S druge strane, prelazak na LiMux ukupno je koštao 270.000 evra. Nadogradnja hardvera nije bila potrebna, jer ovaj operativni sistem sasvim lepo radi i na postojećem, a takođe nije bila potrebna kupovina licenci za programe, tako da je cela ova suma otišla na samu migraciju programa na Linux. Najveći troškovi su oni koji se odvajaju za obučavanje osoblja, a oni u svim slučajevima iznose oko 22 miliona evra. Nakon što saberemo ovo sa gorepomenutim ciframa, dolazimo do sledećih ukupnih troškova: Windows operativni sistem i Microsoft Office paket koštaju 34 miliona evra, Windows operativni sistem i Open ili Libre Office paket 30 miliona evra, a korišćenje LiMux distribucije i Open ili Libre Office paketa 23 miliona evra. To znači da je grad uštedeo 11 miliona evra zahvaljujući prelasku na Linux platformu i rešenja otvorenog koda.
Nakon uspešne migracije u Berlinu, i mnoge druge države i regije počele su prelazak s vlasničkog na rešenja otvorenog koda. Španska regija Ekstramadura najavila je prelazak još 40.000 njihovih računara na specijalno prilagođenu distribuciju Sysgobex. Prema njihovim proračunima, ovo će im doneti uštedu od oko 30 miliona evra. Između ostalog, uštedu će ostvariti i zbog mogućnosti centralnog administriranja operativnog sistema. Ova regija je ranije već prebacila oko 70.000 računara u školama i 15.000 računara u zdravstvu na Linux platformu, a na njima se nalazi posebno prilagođena distribucija Linex.
Najveći projekat za sada je projekat prebacivanja računara na Linux od strane francuske policije. Ovaj projekat počeo je 2004. godine prelaskom na Firefox i Thunderbird. Godine 2006. počela je migracija na Ubuntu, a podaci iz maja ove godine govore da je 35.000 računara prebačeno na GendBuntu, posebno prilagođenu verziju Ubuntua. Plan je da se do kraja 2014. godine prebaci 80.000 računara na GendBuntu. Pored policije i Narodna skupština i Ministarstvo kulture Francuske već su prešli na Linux, tačnije na Ubuntu i Mandrivu.

mandriva_booting_live_cd_2
Pored gorenabrojanih, još neke od zemalja koje aktivno podržavaju otvoren softver su i Brazil, Amerika i Norveška. Kao što vidimo, to su mahom bogatije zemlje koje ne žele da se razbacuju. a tu je i Brazil koji je uvideo da bi ga vlasnički softver mnogo više koštao, tako da već godinama ulažu u rešenja otvorenog koda. Uspeh prelaska francuske policije kao i LiMux projekta pokazuje trenutni trend u IT svetu, a to je porast uticaja distribucija koje pravi i održava zajednica. To znači i da ove distribucije imaju veliku podršku organizacija koje ih koriste.
Kao što se može videti, alternativa vlasničkom softveru i u velikim firmama i državnim institucijama postoji. Sama migracija je jedan veoma ozbiljan posao, ne može se odraditi „preko noći” i treba je detaljno isplanirati da ne bi na kraju došlo do nekih neplaniranih troškova ili problema u samoj migraciji. Za sada su državne institucije širom sveta koje su prešle na softver otvorenog koda veoma zadovoljne, pa se nadamo da će ova zamisao jednog dana zaživeti i u našoj zemlji.

Majkrosoft kupuje Nokiju, transakcija vredna 5,44 milijardi evra

03. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
03

Dogodilo se ono što je bilo neizbežno. Nakon što je jutros odjeknula vest o tome kako Microsoft preuzima Nokiju, tj. njenu mobilnu diviziju, otvaraju se mnoga nova pitanja, posebno ona o budućnosti Nokie kao branda i kako će se novonastala situacija odraziti na celo tržište.
Da će Microsoft imati koristi od ove akvizicije, ne treba uopšte sumnjati. Naime, ovde se ne radi samo o tome da je Microsoft za sitne pare kupio jednu posrnulu kompaniju, već o tome da je celi proces davno zamišljen i pažljivo pripreman.
Mnogi će sada verovatno zameniti uzrok i posljedicu, misleći da je Microsoft spasio Nokiju od daljnjeg propadanja, no radi se upravo o suprotnom. Microsoft je taj koji je dobrim delom zaslužan za propast Nokije, a danas su na površinu isplivali i rezultati. Nokia, ili bolje reći, ono što je od nje ostalo kupljena je za siću. Naime, Microsoft je na ovu akviziciju potrošio manje novca nego na svojedobnu kupnju Skypea ili skoro dvostruko manji iznos od onog koji je Google potrošio za kupnju Motoroline mobilne divizije. Treba li uopšte uspoređivati veličinu, ime, moć i nekadašnji tržišni udeo Nokije i Motorole?
Dakle, danas je postalo jasno da je Nokia namerno i planski uništena kako bi njena vrednost vremenom pala i kako bi je neko mogao kupiti za manje novca, ali krenimo redom.

microsoft_nokia

Nakon što je krajem prošle decenije Apple prestavio iPhone i nakon što je njegova pojava zauvek promenila sliku tržišta mobilnih telefona, mnoge su se kompanije našle na raskrsnici. Google je brzo reagovao i razvio Android koji je će kasnije zavladati tržištem i mnoge su kompanije upravo ovu platformu prepoznale kao svoju šansu i spasonosno rešenje.
Nokia je imala skoro deceniju stari Symbian koji se zbog vremešnosti i tromosti nije mogao takmičiti s konkurencijom iz Applea i Googlea. Istina, Nokia je pokušavala Symbian prilagoditi novom trendu, ali čini se da u taj posao nije uloženo dovoljno napora. Nadalje, 2010. godine Microsoft odbacuje svoj stari Windows Mobile operativni sistem čiji koreni sežu još u devedesete i predstavlja nešto sasvim novo – Windows Phone. U početku sklapa ugovore s pet kompanija koje će proizvoditi uređaje temeljene na novoj platformi, s otvorenom mogućnošću dolaska novih članova u ovo društvo. Windows Phone 7 uređaji s prodajom započinju na jesen iste godine, no reakcija tržišta je mlaka. Microsoft je ubrzo uvideo da se stvari ne odvijaju po planu i (sada je očito) počeo kovati novi plan. S obzirom na uspeh Applea i iPhonea i sve veći rast Android tržišta, Microsoftu je trebalo nešto što će mu pomoći u uzdizanju novog branda. Nokia, koja se tada nalazila na istoj raskrsnici kao i većina drugih kompanija činila se kao dobar plen, no njen tržišni udeo i vrednost merena po tržišnoj kapitalizaciji ipak su bili prevelik zalogaj za Microsoft.
I sad ovde dolazimo do nečega što će mnogi nazvati teorijom zavere, no budući da je dostupnost informacija svima nama ograničena, možemo samo pokušati složiti ličnu konstrukciju događaja i to na temelju onih informacija kojima raspolažemo.
Mnogi su se začudili kada je Stephen Elop postao izvršni direktor Nokije, posebno zato što jedan Amerikanac, štaviše, Microsoftov zaposlenik, dolazi na čelo tada još uvek najjače kompanije u mobilnom svetu. Posebno čudnom se ova situacija činila Fincima koji su se Nokijom ponosili proteklih 20 godina, no pod maskom globalizacije i nužnog restrukturiranja, očito im je prodana priča o nužnosti takvog poteza.
Na koji se način Stephen Elop uspio uvući, tj. infiltrirati na čelnu poziciju u Nokiji, zauvek će ostati tajna, ali na temelju informacija koje nisu dostupne široj javnosti, ipak možemo malo složiti kockice. Ovde napominjem kako ove informacije široj javnosti nisu nedostupne u punom smislu reči, već ona za mnoge stvari jednostavno ne mari. Dakle, neposredno pre imenovanja Stephena Elopa izvršnim direktorom (CEO) Nokije, kojeg bira uprava kompanije (Board of directors) tadašnji predsednik uprave (chairman) Jorma Ollila dobiva pozivnicu za prisustvovanje sastanku bilderberške grupe u Švajcarskoj. Za one koji ne znaju, radi se o sastanku najuticajnijih poslovnih ljudi na svetu, a ime Bilderberg se za njih veže po holandskom gradiću u kojem su se prvi put sastali. Ako sada idete googlati pojam Bilderberg, verovatno ćete naići na mali milion web stranica koje se bave teorijama zavere, Iluminatima, no neosporna je činjenica da je bilderberška grupa sastavljena od najvećih bogataša, bankara, državnika, vlasnika raznih fondacija, večnih političara i sl. Dovoljan je samo podatak da je prilikom svakog sastanka ove grupe, koji se održava jednom godišnje, vazdušni prostor iznad grada u kojem se odvija – zatvoren.
Dakle, sada kada smo shvatili o koliko moćnoj grupi se radi i kada u obzir uzmemo činjenicu da je Nokijin predsednik uprave prisustvovao sastanku, način na koji je Stephen Elop postao izvršni direktor nisu više toliko mistične. Čovek je očito bio predodređen za tu funkciju i imao zaštitu najmoćnijih ljudi na svetu.
Ne treba zaboraviti da je svaka kompanija jaka onoliko koliko su joj naklonjene banke, tj. vlasnici kapitala i one su te koje svoj kapital usmeravaju tamo gdje smatraju da im se isplati. Naravno, u takvoj situaciji česte su i manipulacije i nije tajna da kompanije u nadi da će dobiti potreban kapital često poslušaju „savete“ onih koji im taj kapital trebaju osigurati.
Tako je za izvršnog direktora prihvaćen Stephen Elop, čovek koji dolazi iz do tada Nokiji ne baš prijateljski naklonjenog Microsofta. I gle čuda, nedugo zatim Nokia upravo s Microsoftom sklapa sporazum o strateškom povezivanju i prihvaćanjem Windows Phone platforme kao primarne. Kasnije ćemo videti da se tu upravo radi o jedinoj platformi. Tako Nokia napušta Symbian kojeg je razvijala celu deceniju, odbacuje i MeeGo kojeg je već godinu dana razvijala u saradnji s Intelom i ono što je možda najvažnije – uporno odbija svaku mogućnost suradnje s Googleom u vidu proizvodnje uređaja temeljenih na Androidu. Tada se već moglo zaključiti da Nokia debelo duva u Microsoftov rog i da je šansa za polivalentni razvoj praktično nikakva.

windows-phone-73
U međuvremenu se ispostavilo da Windows Phone platforma od strane korisnika nije prihvaćena onako kako se očekivalo i da će razvoj, tj. probijanje na tržište teći sporije od planiranog. No, unatoč tome Nokia, tj. Elop uporno odbija mogućnost uvođenja drugih platformi i opcija te uporno gura Widnwos Phone, čak i po cenu astronomskih gubitaka. Onima koji prate događanja u ovom tržišnom segmentu ubrzo je postalo jasno gde sve to vodi. Gubici su se ređali kvartal za kvartalom, tržišni udeo je padao brzinom slobodnog pada, da bi Nokia istovremeno ogromna sredstva i napor ulagala u S40 platformu koja možda nije osuđena na propast, ali s obzirom na tržišni fokus i dodanu vrednost koju ostvaruje, predstavlja zanemarivu stavku u konačnoj dobiti. Svemu su pripomogle i rejting agencije koje su Nokijin kreditni rejting srušile na „smeće“ što je dodatno doprinelo padu vrednosti kompanije i kupnovini od strane Microsofta.
Što reći na kraju nego čestitati Microsoftu na odlično obavljenom poslu preuzimanja nekadašnjeg diva mobilne industrije i sinonima za kvalitet. Naravno, ovo sada iz temelja menja situaciju na tržištu smartfona i za očekivati je kako će ostali proizvođači Windows Phone uređaja ubrzo odustati od daljnje saradnje s Microsoftom. LG je to već uradio, a od nedavno se mogu čuti glasine kako će istim putem ići i HTC. Samsung Windos Phone nikad nije ni smatrao ozbiljnim proizvodom jer njegove uređaje temeljene na tom OS-u možemo izbrojati na prste jedne ruke.
Dakle, sada su udareni novi temelji za Window Phone i ako je ovaj OS ikad imao šansu za proboj na tržište, to je upravo sada. Nokia je u ovom Microsoftovom planu očito samo kolateralna žrtva, no ne i garancija konačnog uspeha. Hoće li Microsoft i ostatak utakmice odigrati ovako mudro, ostaje da se vidi.
Situacija u kojoj samo dve kompanije ostvaruju dobit prodajom smartfona i u kojoj jedna platforma drži 80% tržišta nikako se ne može nazvati dobrom za korisnike, no za sada je prerano predviđati hoće li Microsoft ovim potezom poremetiti njihove planove i napokon izađi iz senke. Naime, videli smo da tržište PC-a pada, a istu sudbinu deli softverski deo istih, tj, Windows. Upravo zbog toga Microsoft sada mora sve karte staviti na mobilne uređaje kako bi održao dominantnu poziciju u tehnološkom sektoru.

D-Link predstavlja čitavu seriju Wireless AC rutera

02. 09. 2013 | uredio | hardware

Sep
02

D-Link je predstavio najnapredniju i najveću kolekciju Wireless AC Cloud rutera. Četiri nova modela sa svojim neverovatnim performansama Wireless AC standarda sledeće generacije ubrzavaju budućnost povezivanja. D-Linkova nova kolekcija će se boriti protiv najraširenijih problema bežičnog povezivanja koji najviše frustriraju, kao što su prekidi veze tokom slanja velikih datoteka ili porazi u napetoj on-line bitci pošto se veza prekinula u kritičnom trenutku. Nova Wireless AC kolekcija donosi izuzetno elegantan dizajn i podršku za D-Linkov ekskluzivni mydlink Cloud servis, koji omogućuje korisnicima da prate i upravljaju mrežom s bilo kojeg PC-ja ili daljinski preko prenosnih uređaja.
Vodeći proizvod u ovoj seriji je Wireless AC1750 Dual-Band Gigabit Cloud ruter sa AC SmartBee-om (DIR-868L). Donoseći AC1750 brzine, efektivno Gigabit, ovo je trenutno najbrži Cloud ruter na svetu, namenjen onima koji zahtevaju najviše performanse bez kompromisa. Ozbiljni gejmeri će također respektovati njegova četiri gigabitna Ethernet porta, a svako ko pušta multimedijalne datoteke s USB memorije ili prenosi datoteke između svoje kuće i kancelarije imaće koristi od USB porta na ruteru.

wireless-ac1750-dual-band-gigabit-cloud-router
U međuvremenu, vodeći Wireless AC1200 Dual-Band Gigabit Cloud ruter sa AC SmartBee-om (DIR-860L) i Wireless AC1200 Dual-Band Gigabit Cloud ruter (DIR-850L) ocenjeni su ocenom AC120 zbog skoro trostrukog ubrzavanja postojećih N300 mreža. Oni također donose Gigabit Ethernet, odličan za rad sa video igrama ili puštanje datoteka s media boxova. DIR-860L također donosi AC SmartBee tehnologiju dizajniranu za traženje i praćenje pojedinačnih uređaja povezanih na ruter, osiguravajući bežičnu vezu bilo gde u kući pa čak i u onim delovima u kojima je bežični pristup ranije bio ograničen.

ac1200-router
Na kraju, Wireless AC750 Dual-Band Cloud ruter (DIR-810L) donosi AC750 brzine po vrlo uverljivoj ceni, što ga čini optimalnim rješenjem za one koji žele da zamene ili upgrejduju svoj ruter do Wireless AC-a.
Ovi novi ruteri znače da postoje brza, funkcionalna i jednostavna bežična AC Cloud rešenja za skoro svakoga, uključujući i studente i ostale korisnike s ograničenim finansijskim sredstvima.

AC750
“Čitav bežični svet se snažno menja u pravcu novih Wireless AC standarda. Bez obzira da li govorimo o smart telefonima, tabletima  ili smart TV-u, dogledna budućnost Wireless AC-a je već tu, iza ćoška”, smatra Tvrtko Ljubić, regionalni menadžer u D-Linku Adria. “D-Link ubrzava tu budućnost lansiranjem najveće Wireless AC serije, što dokazuje našu predanost pružanju superiornih mrežnih rešenja za sve. Neverovatno smo uzbuđeni zbog toga što isporučujemo ultrabrzi HD media streaming, skidanje podataka, VoIP pozive i on-line igrice na većem broju uređaja, u više prostorija, bez ugrožavanja brzine konekcije ili kvalitete.”
Osim što donose najbolje performanse Wireless AC-a, novi D-Linkovi Cloud ruteri omogućuju bežični pristup, upravljanje ili kontrolu mreže s bilo kog mesta posredstvom besplatne mydlink Lite mobile aplikacije. Korisnici mogu trenutno videti povezane uređaje i njihovu istoriju pretraživanja, blokirati neželjene konekcije, primati upozorenja putem e-maila, što olakšava održavanje sigurnosti mreže od upada. Oni se, također, mogu podesiti za nekoliko sekundi uz pomoć besplatne QRS Mobile aplikacije za iPhone, iPad i Android i bez računara.
Uparivanje ovog rutera sa novim D-Linkov Wireless AC Dual Band USB adapterom (DWA-182) ili sa Wireless AC Dual-Band USB Nano adapterom (DWA-171), omogućuje korisnicima jednostavan upgrade njihovih računara ili notebook-ova kako bi se iskoristile sve pogodnosti većih brzina i novih funkcija koje donose Wireless AC.

Stranice 3 od 3123