Oporavlja li se tržište personalnih računara?

19. 01. 2015 | uredio | hardware

Jan
19

Već nekoliko godina prognoze tržišta ne idu u korist personalnih računara. Pojava raznih mobilnih uređaja, uveliko je poljuljala tržište personalnih računara koji su dugi niz godina držali vrlo zavidnu poziciju na tržištu. No, pre koji mesec pisali smo o tome kako se ni tržištu tablet uređaja ne piše svetla budućnost jer korisnici imaju sve manje interesa za tablete. I dok tablet polako gubi na snazi, čini se kako je nekadašnji lider ponovno počeo dobivati na snazi. Naime, nakon višemesečnog pada personalnihh računara, poslednji kvartal pokazuje kako je tržište ponovo počelo rasti ili se u najmanju ruku smanjio predviđeni pad.

aio-pc-rast

Zašto ne možemo strogo definisati je li tržište počelo rasti ili se samo smanjio pad? Razlog je vrlo jednostavan. Naime, u javnosti su se pojavili dvojni različiti rezultati koji pokazuju isti trend, ali s različitim predznakom. Naime, dve najveće prognostičke kuće koje analiziraju tržište personalnih računara plasirale su u javnost podatke koji se razlikuju po predznaku stanja na tržištu. Analitička kuća Gartner je tako objavila da je zadnjem kvartalu prošle godine tržište personalnih računara zabeležilo rast za jedan posto. S druge strane, IDC tvrdi kako se nastavio pad udela na tržištu, ali samo za 2,4 posto od očekivanih 4,8 posto. Dakle, prema svemu sudeći, tržište personalnih računara počelo je balansirati i možemo polako očekivati da će se pozicionirati na udelu gde je trenutno. Nekako nas sve to pomalo može zbunjivati jer podaci i istraživanja koji dopiru do nas u zadnjim mesecima imaju raznorazna ‘čudna’ kretanja. Jedno od takvih je i ponovni rast Windowsa XP, koji je nakon što je pao udelom ispod Windowsa 8 u zadnjem delu godine ponovo ostvario porast te se trenutno nalazi ponovo iznad desetak godina mlađeg operativnog sistema.
Razlike u statistikama navedenih analitičkih kuća nastaju prvenstveno u različitoj percepciji personalnih računara. Jedna od polemika je npr. i Chromebook računar kojeg jedna od kuća svrstava u svoje analize dok druga ne radi to isto. Budući da je Chromebook u naglom porastu, lako bi se moglo zaključiti da je takav pozitivan impuls personalnih računara ostvaren upravo Googleovom uzdanicom.

Reklame stižu na SoundCloud

29. 08. 2014 | uredio | software

Aug
29

Jedan od popularnijih servisa za streamanje muzike, SoundCloud, kojeg koriste i muzičari za promociju svoje muzike, odlučio je uvesti reklame što će pomoći muzičarima i izdavačima da počnu stvarati prihode od muzike koju stave na SoundCloud.
Iako šest godina stari SoundCloud trenutačno ima 175 miliona korisnika mesečno, što je četiri puta više od drugog popularnog servisa za streamanje muzike Spotifya, čini se da je zbog sve veće konkurencije SoundCloud odlučio pronaći novi model finansiranja koji će im pomoći da ostanu na vrhu.

soundcloud-logo

Planirano je da se većina prihoda od reklamnog sadržaja prepusti muzičarima i izdavačima, a za korisnike koji ne žele reklame uvest će se novi model pretplate u kojem će korisnici moći uživati u SoundCloudu bez reklama.
U SoundCloudu su se odlučili na uvođenje reklamnog sadržaja nakon propasti pregovora s različitim muzičkim izdavačima kao što su Universal, Sony i Warner Music, a pregovori su prekinuti ponajpre zbog toga što su izdavači tražili svoj deo prihoda za različite remiksove i mashupove originalnih pesama koji su postavljeni na SoundCloud.

Dokumentacija pod kontrolom – Cloud Storage

20. 08. 2014 | uredio | software

Aug
20

Cloud Storage servis CenterDevice je startup projekat nemačke kompanije Codecentric.

Odlično poslovno rešenje koje, pored skladištenja, olakšava komunikaciju vezanu za dokumentaciju, zaobilazi gubljenje vremena kroz e-mail prepiske zbog zajedničke dokumentacije i garantuje očuvanje poverljivosti.

Moguće ga je koristiti kroz bilo koji Web browser, na iPad ili Android uređajima.

codecentric

CenterDevice donosi:
• Jednostavan korisnički interfejs
• Najnapredniji mehanizam pretrage
• Datoteke koje sačuvate, čak i slike, detaljno se obrađuju i iz njih se izvlače ključne reči za pretragu
• Svako čuvanje datoteke kreira novu verziju koja se trajno čuva i samo jednim klikom moguće je vratiti se na bilo koju od prethodnih verzija
• Omogućeno je deljenje dokumenata sa pojedincima ili kreiranje grupa kojima je omogućen pregled ili izmena dokumenta.
• Svaki korisnik koji ima pristup datoteci može da doda ključne reči koje olakšavaju pretragu i komentare koji omogućavaju saradnju između korisnika.
• Jednostavno preuzimanje podataka sa postojećih Cloud Storage sistema
• Javno deljenje fajlova dopunjeno je naprednim mogućnostima ograničavanja dostupnosti.

Podaci se čuvaju šifrovani u setifikovanom data centru u Nemačkoj. Besplatna probna upotreba omogućeva punu funkcional­nost u periodu od 30 dana.
Aplikaciju razvijaju programeri Codecentric-a iz Nemačke i Srbije. Ukoliko se i sami bavite razvojem software-a, posetite blog.

Snaga PAN firewalla

28. 07. 2014 | uredio | software

Jul
28

Nir Zuk je otpočeo karijeru i rad na firewall zaštiti u izraelskoj armiji, kada je otišao na odsluženje vojnog roka i ušao u elitnu elektronsku obaveštajnu jedinicu Unit 8200. Gil Shwed, koga je tada upoznao, ubrzo je po izlasku iz vojske osnovao Check Point (1993). Tokom rada u izraelskoj vojsci Zuk je osmislio Statefull Inspection tehnologiju, koja će kasnije postati i ostati deo skoro svakog ozbiljnog firewall rešenja, pa ga je Shwed već 1994. „regrutovao“ u redove Check Point‑a, gde je učestvovao u pravljenju njihovog vodećeg proizvoda Firewall‑1. Nažalost, Check Point nije imao razumevanja za rešenja koja je predlagao Nir Zuk i on je 1999. napustio tu firmu i osnovao OneSecure, koji 2002. prodaje Netscreen‑u. Juniper Networks je kupio Netscreen 2004, a Zuk se nadao da će mu bolji uslovi u većoj kompaniji doneti mogućnost da radi na kompletnoj reviziji klasičnih firewall uređaja. Kao i druge velike američke korporacije, Juniper nije imao sluha i više je brinuo o smanjivanju troškova nego o razvoju, tako da ih Zuk napušta početkom 2005. Iste godine je osnovao Palo Alto Networks, firmu koja će iz temelja promeniti svet firewall uređaja.

Palo Alto Networks

Zašto običan firewall više nije dovoljan?

Firewall treba da spreči neželjeni saobraćaj, blokira „upade“ u lokalnu mrežu i zaštiti računare u njoj. Sve dok su aplikacije koristile strogo definisane portove i protokole to je i bilo moguće korišćenjem klasičnih firewall uređaja koji blokiraju saobraćaj na određenom portu i/ili protokolu. Ono što se u većini mreža propuštalo kroz firewall uređaje, bio je http (sufrovanje mrežom) odnosno port 80. Tvorci raznih aplikacija, ali i sajberkriminalci, brzo su shvatili da mogu korišćenjem http‑a da „prođu“ moćnu i skupu zaštitu koju pružaju firewall uređaji, tako da će danas skoro sve aplikacije raditi bez problema korišćenjem samo http‑a i porta 80 – Skype, p2p, torrent… šta god. Zaštitna ograda je bila moćna i neprobojna, ali je kapija kod broja 80 bila širom otvorena. Klasični firewall uređaji ponudili su delimično rešenje kroz praćenje saobraćaja i skeniranje uz integraciju sa antimalware rešenjima, ali to nije pomoglo – sbe do firewall uređaja nove generacije koju predvodi Palo Alto Networks (PAN).
Zašto PAN uređaji pružaju bolju zaštitu? Pre svega, oni mogu da „vide“ i kontrolišu većinu poznatih i manje poznatih aplikacija čiji saobraćaj prolazi kroz mrežu – bez obzira na to koji port i protokol koriste ili ako koriste neku od taktika sakrivanja. PAN uređaji mogu čak i da identifikuju kriptovan saobraćaj SSL aplikacija.
Drugi ključni adut jeste identifikacija korisnika. Da, mogu da se integrišu sa AD‑om (Active Directory), kao i mnoga druga rešenja, ali PAN uređaji idu korak dalje – mogu da prate logovanje korisnika, pristup Exchange serveru, proveru ko je prijavljen, ulogovan na radnu stanicu i tome slično. Sve to kako bi sa sigurnošću utvrdili koji korisnik se služi kojim uređajem i aplikacijom.
Treća karakteristika je precizna kontrola sadržaja, koja pruža zaštitu od širokog spektra pretnji, sprečava neautorizovan prenos fajlova/podataka i kontroliše kontraproduktivno Web surfovanje.
Pored toga, PAN uređaji mogu da kontrolišu SSL i SSH (kriptovani) saobraćaj, upravljaju i nepoznatim saobraćajem (koji nije vezan za njima poznatu aplikaciju ili protokol), skeniraju i štite od zlonamernog koda sve aplikacije i sve portove/protokole, pri čemu pružaju lako i centralizovano upravljanje, lako sprovođenje polisa za sve korisnike, preko svih uređaja/lokacija uz visoke performanse.

Za one koji misle da je klasičan firewall OK

Palo Alto Network je nedavno analizirao mrežni saobraćaj u više od 5.500 firmi. Obuhvaćeno je 2.100 aplikacija, preko 50 PB (petabajta) podataka i otkriveno 16.000 jedinstvenih pretnji. Rezultati analize objavljeni su na www.paloaltonetworks.com/autr, a najznačajnija otkrića iz našeg regiona, EMEA, sumiramo ovde.
Analiza u EMEA regionu obuhvatila je 1.500 organizacija, 1.700 aplikacija, 7,6 PB saobraćaja i oko 4.750 pretnji. Ono što je jasno i bez analize jeste to da je upotreba Interneta evoluirala – pored standardnog surfovanja, sada se koriste i razni e‑mail klijenti i sistemi, socijalne mreže, alati za udaljeni pristup, sistemi za razmenu i čuvanje fajlova i podataka, chat, voice i svašta drugo. Deo ovih aplikacija se jednako koristi i u lične i u poslovne svrhe. U Evropi se najviše koriste uobičajene aplikacije za razmenu podataka, kao što su e‑mail, file sharing, IM, socijalne mreže… Neobično je to što je 27% ovih aplikacija upotrebljeno za prenos pretnji, a detektovano je svega 5%! Kada je u pitanju samo deljenje fajlova, primećeno je 165 varijanti aplikacija za file sharing (82 su bili browser‑based sistemi, 49 klijent/server i 34 P2P – Peer to Peer) – u proseku je detektovana približno 21 aplikacija za deljenje fajlova po preduzeću/organizaciji. Da li nam zaista treba toliko aplikacija za istu stvar – deljenje fajlova? Slična priča i podaci važe i za video‑fajlove – 118 varijanti, 26 po firmi.
Mali broj aplikacija nosi sa sobom većinu malware aktivnosti – skoro 99% pretnji dolazi od jedne aplikacije. Top‑10 uobičajenih pretnji u EMEA regionu dospelo je kroz Webdav, ms‑exchange, ftp, pop3, facebook‑base, ms‑ocs/lync, twitter‑base, smtp. Pokušaj iskorišćavanja ranjivosti (explot) ima slično pojavljivanje – u svega 10 aplikacija nalazilo se 97% pokušaja.
Detektovano je da 30% aplikacija koristi SSL – što je visok procenat, a po aplikacijama najviše se koristi kod deljenja fajlova, chat‑a (IM) i kod socijalnih mreža. Problem sa SSL‑om je u tome što klasični sistemi ne omogućavaju njegovu inspekciju, tako da se ne može utvrditi da li nosi zlonameran kod. Dobar primer je TeamViewer, aplikacija koja služi za udaljeni pristup računaru ili udaljenu pomoć, prilično često u upotrebi i kod nas (u Evropi na 75% mreža). Isti protokol i isti način komunikacije koristi i TeamSpy, hakovana verzija TeamViewer‑a. Da li ste sigurni da saobraćaj koji pripisujete TeamViewer‑u zapravo ne potiče od TeamSpy‑a?

WildFire i Cyvera

Palo Alto Networks uređaji, pored nove generacije firewall‑a, donose i nov način borbe protiv naprednih pretnji – WildFire, dinamičnu analizu pretnji koja pruža zaštitu od nepoznatog malware‑a, zero‑day ranjivosti i APT‑ova (Advanced Persistent Threats), a nedavnim preuzimanjem Cyvera proizvoda za zaštitu računara bez korišćenja antivirus definicija, Palo Alto Networks zaokružuje ponudu naprednih sistema za zaštitu na svim tačkama.

Kako promeniti skrivene postavke internet browsera

23. 07. 2014 | uredio | software

Jul
23

Internet browseri, pretrpani su kojekakvim postavkama i skrivenim opcijama. Razlog zašto su skrivene je to da ukoliko ‘čačkate’ po njima, možete negativno uticati na performanse, stabilnost ili sigurnost tog browsera.

Google Chrome

google_chrome
Chromove stabilne postavke vidljive su na stranici ‘Settings’, no to nije sve, postoje skrivene postavke kojima eksperimentirate na licnu odgovornost.
Ukoliko želite koristiti i menjati te skrivene postavke, u adresno polje ukucajte: chrome://flags ili about:flags te pritisnite Enter.
Među tim ‘zabranjenim’ opcijama nalazi se jedna zanimljiva. Ukoliko omogućite slijedeće stavke: “Show Chrome Apps Launcher”, “Enable tab favicon sync”, “Save Page as MHTML”, dobit ćete Chromov App launcher u taskbaru iliti alatnoj traci koji izgleda ovako:

chrome

 

Mozilla Firefox

Firefox opet ima također mnoštvo i mnoštvo opcija, skrivenih naravno, a da bi došli do njih potrebno je u adresno polje upisati about:config.

firefox

 

Interesantna opcija u Firefoxu je ta da možete skrolanje između otvorenih tabova iliti kartica, učiniti ugodnijim oku. Tako opciju “browser.ctrlTab.previews” morate upaliti, dok “browser.ctrlTab.recentlyUsedLimit” namestite nakon koliko upaljnih tabova ta (gornja) opcija postaje aktivna. Kao rezultat dobivate ovako nešto:

firefox1

Internet Explorer

Ukoliko koristite proffesional i ‘jače’ verzije Wondowsa, tada skrivene opcije ovog brovsera možete menjati putem Group Policy Editora.
Da bi došli do editora morate u Start polju ukucati “gpedit.msc” i pritisnuti Enter. Neke specijalne efekte u opcijama kod IE brovsera nema, no ukoliko se želite igrati, sada znate kako.

Opera

Da bi koristili Operine napredne, tj. skrivene opcije u adresno polje upišite opera:config i pritisnite Enter.

opera

 

Zanimljivost kod operinih skrivenih postavki je što kraj svake postoji tooltip dugme koje objašnjava svaku pojedinačnu opciju pa ćete lakše znati šta biste mogli, a šta ne želite menjati.

Stranice 3 od 41234